Šta žene vole na muškarcu?

Šta žene vole na muškarcu?

Bojim se, previše je zapadnjačko orijentisanom Balkancu dodeliti „istočnjačku“ ulogu muškarca – da bude kombinacija sveca, naučnika i džentlmena. Ali, da li je premalo od istog zatražiti da bude, eto, recimo samo džentlmen? „Samo“ da bude moralan, lojalan, saosećajan, veran i human? Ako je to previše onda stavljam tačku umesto zareza, ili bar ove tri tačke…

Ipak, pričicu nastavljam, zarad svih onih željnih (da ne kažem žednih) da se prema njima neko ophodi toliko džentlmenski da ih čak i u tridesetim, četrdesetim natera da se zarumene.




Subjektivno selekcionišući, najcenjenija osobina potencijalnog ili već postojećeg džentlmena (čitaj – muškarca!) svakako je uvažavanje. Ima li šta lepše nego kada se taj grubi pripadnik jačeg pola, ne samo skoncentiše na ono što vi pričate, već i vaše stavove prihvati kao najrazumnije moguće? I tako naviknutu isključivo na naštimovano klimanje glavom, pitanje da li može da objasni tu nerealnu devalvaciju kursa, ili da makar u restoranu preporuči šta bi valjalo da se naruči za večeru, nateraće ženu da shvati pred kakvog samo kavaljera istupa.

Pažljiv sa rečima

Nedostatak samokontrole, a pre svega zanemarivanje odabira reči nešto je što će malo koja žena oprostiti muškarcu. Jer, zaboga, niko ne voli dramu niti u kancelariji, niti u krevetu, niti u restoranu. Žene vole muškarce pored kojih sve izgleda lako i moguće. I one koji prosto izgovore izvini, moja greška, prevario sam se, shvatio sam, bila si u pravu. Ništa lakše, izgovore i nastave dalje, bez ponovnog vraćanja na temu na koju je tačka stavljena. Slična teorija primenjiva je i na komplimentima. Prolaze samo oni iskreni, da ne kažem realni. Jer potpuno je suludo jednoj debeljuci reći da u toj suknji izgleda kao manekenka ili konstatovati da je njena plava kosa, sa par centimetara crnih izrastaka, danas tako krasna!

Uspešan u poslu

Henri Kisindžer, šatl diplomata sedamdesetih, jednom prilikom je ovako objasnio svoje uspehe kod žena: „Moć je najveći afrodizijak”. Tumačenje pojma moći kod savremenog muškaraca svakako nije isto kao u Kisindžerovo doba, o prethodnim vremenima da i ne govorimo, ali manifestovanje moći u vidu poslovnog uspeha danas je začin svakog zavođenja. Drugo je vreme, živi se brže i sve se menja. A žena u tom ubrzanom svetu želi da vidi muškarca kako hrabro ide napred i ide srcem. Strastvena posvećenost poslu je izrazito seksi, a napredak u karijeri više nije dovoljan da bi neko postao junak.

Siguran u sebe

Samopouzdanje. Definitivno. Pitanja poput „Da li sam pravi muškarac?“, „Da li je glupo da je odmah pozovem?“ i „Da li bi radije izašla sa mojim zgodnim drugarem nego sa mnom?“ suvišne su nedoumice u glavi svakog muškarca, koje se više nego očigledno manifestuju u njegovom ponašanju. A zrelo i inteligentno traganje za odgovorom vredeće više od svakog zaključka. Jer, muškarac se ne rađa. To se postaje.