Kako da budete zdravi cele zimePrimenite najpouzdanije metode za podizanje imuniteta i sprečite pojavu prehlade i gripa
ovo doba godine ne možemo da zamislimo dan bez tople odeće, čizama, kišobrana... ili zapušenog nosa i papirnih maramica! Svake zime u vazduhu cirkuliše više od 200 vrsta virusa prehlade, kao i dva ili tri soja virusa gripa. Ukoliko niste dolazili u dodir sa određenim tipom virusa, imunološki sistem pokreće mehanizam upozorenja - najčešće su to povišena telesna temperatura ili malaksalost - a ovi simptomi mogu znatno da naruše vaše opšte stanje. No, ako budete sledili savete naših medicinskih stručnjaka, ojačaćete imunološki sistem i nećete kinuti, niti se zakašljati cele zime. Dakle, evo šta treba da preduzmete...
Umanjite posledice hroničnog stresa
Kratkotrajna tenzija, na primer ona koju izaziva završavanje posla u ograničenom roku, korisna je za imunitet, jer reakcija “bori se ili beži” podstiče produkciju leukocita, koji štite od infekcija. Ali s druge strane, dugotrajna izloženost stresu ima potpuno suprotan efekat. Konstantno povišen nivo adrenalina u organizmu uzrokuje dramatične oscilacije nivoa glukoze u krvi, što znači nedostatak energije za borbu protiv infekcija. Ukoliko se uzroci stresa ne uklone, ne samo što ćete biti podložniji prehladama i gripu, već i ozbiljnim gastrointestinalnim problemima - kao što je IBS (sindrom nervoznih creva) - čak i poremećaju sna.
Kako to da uradite: Posvetite deo dana samo sebi i obavezno meditirajte. Istraživanja pokazuju da je kod žena, koje su praktikovale meditaciju u periodu od tri meseca, nivo adrenalina u organizmu umanjen za 44 odsto. Sedite mirno desetak minuta i fokusirajte se na jednu tačku ispred vas. Duboko udišite i ispuštajte vazduh kroz nos - zadržavajući se tri sekunde na udahu i izdahu. I nemojte da se brinete ako vam misli odlutaju - u prošlost, trenutne brige, planove za budućnost ili sanjarenje. Dovoljno je da budete svesni toga, pre nego što ponovo prebacite fokus na disanje.
Ograničite unos alkohola
Čaša vina pred spavanje zaista opušta, ali konzumiranje više od 21 jedinice nedeljno (to je puna čaša vina svake večeri), umanjuje produkciju belih krvnih zrnaca čak za jednu trećinu. Osim toga, prekomerno unošenje alkohola izaziva dehidrataciju, što znači da bubrezi i jetra ne prerađuju štetne materije u organizmu dovoljno efikasno. Čašica više narušava san, zbog čega opada imunitet.
Kako to da uradite: Pazite da ne prekoračite dozvoljenu nedeljnu količinu alkohola - 21 jedinica (jedinica = 10 ml alkohola).
Zaštitite se od zagađivača iz sredine
Čak i mala količina štetnih materija iz izduvnih gasova, koju svakodnevno udišemo, može da izazove respiratorne probleme, čak da skrati životni vek. Supstance kao što su benzen, nitrogen dioksid i sitne čestice iz izduvnih gasova automobila mogu da izazovu promene imunološkog sistema - od preterane stimulacije, koja izaziva autoimune reakcije, do umanjenja funkcije. Buka takođe može da uzrokuje različita oštećenja, od pojačanog stresa do oštećenja sluha. Pojačan stres definitivno narušava imunitet. Naučno je dokazano da organizam osoba koje rade u umereno bučnim sredinama proizvodi više hormona koji prigušuju aktivnost imunološkog sistema.
Kako to da uradite: Nema potrebe da menjate mesto stanovanja ili rada - i male izmene mogu značajno da poboljšaju život. Izbegavajte šetnju prometnim ulicama - smanjićete nivo buke, a i izloženost štetnim materijama u atmosferi. Takođe, stišajte TV i muzičke sprave. Ako živite u kraju gde ni tokom noći nikako ne možete da smanjite nivo buke, kupite čepiće za uši.
Hranite se raznovrsno i uravnoteženo
Ako ne unosite dovoljno voća i povrća u organizam, posledice neće biti uočljive samo u izgledu kože - konzumiranje manje od tri porcije voća i povrća dnevno udvostručava vreme oporavka od prehlade. To je zbog toga što minerali i vitamini u ovim namirnicama uništavaju slobodne radikale, koji obaraju imunitet. S druge strane, zasićene i trans masti i drugi aditivi u namirnicama povećavaju broj slobodnih radikala u organizmu.
Kako to da uradite: Obavezno jedite pet porcija raznovrsnog voća i povrća svakog dana. Nutricionisti kažu da se raznovrsnost odnosi ne samo na vrste, već i na boje ovih namirnica. Svaka od njih sadrži različite tipove antioksidanata i hranjivih materija koje sinergično deluju na poboljšanje imuniteta. Na primer, vitamin C u citrusnom voću povećava apsorpciju gvožđa iz crvenog mesa, ili iz bilo koje vrste zelenog lisnatog povrća. Jedite što više sezonskih namirnica, probajte nešto novo i uvek se trudite da na tanjiru imate namirnice u što više različitih boja (generalno pravilo: nešto zeleno, nešto crveno i nešto narandžasto).
Naslov: Kako da budete zdravi cele zime 
